Jedan od najvećih problema s kojim se susreću udičari jest međusobno kvačenje i mršenje dijelova završnjaka, sistema. To je osobito izraženo u lovu na velikim dubina bulentinom s više udica. Naime, najčešće već tijekom spuštanja takvog pribora dolazi ne samo do kvačenja nego i obmotavanja bočnih priveza oko predveza, osnove završnjaka. Zbog toga mamci nemaju prirodnu prezentaciju, a ribe pri njihovom uzimanju dodiruje strune, što ih upozorava na opasnost.
Da bi spriječili opisane probleme, udičari izrađuju završnjake na kojima su udice podalje od osnove. To postižu na nekoliko načina, između ostalog i pomoću posebnih dijelova opreme - odstojnika.
Industrija ribolovne opreme i sami ribolovci izrađuju odstojnike najrazličitijih oblika i konstrukcijskih rješenja. Nekad su ih najčešće pravili od čvrste i elastične žice, a plastične za izradu lakših pribora. Danas ih najčešće izrađuju pomoću perlica, kako posebnih s dvije rupe, poznatih pod talijanskim imenom „snodi“, tako i od klasičnih perlica svih veličina.
Žičani mogu biti jednokraki i dvokraki (na crtežu), koji su znatno jači i prikladniji za lov najkrupnijih riba i na najvećim dubinama. Za tu namjenu dobrim su se pokazali i odstojnici izrađeni od perlica ili vrtilica na koje je dodana plastična cjevčica.
Osim na bulentinima s više priveza i udica, odstojnici su odlično rješenje i za bulentine i odmete s jednom udicom za lov čekanjem krupnih grabljivica živim ribicama. Da bi se u takvom ribolovu odstojnici uspješno primjenili, potrebno je da ribica - mamac bude dovoljno velika da bi mogla pokretati odstojnik, a ne da je on svojom težinom zamara i ometa. To na umu moraju imati posebno ribolovci koji sami izrađuju odstojnike.
Koliko će odstojnik biti od koristi na odmetu ovisi i o nagibu dna na mjestu lova. Ako dno blago ponire, odstojnik neće biti od velike koristi, jer će i osnovna struna biti pod malim kutom u odnosu na dno, pa će mamac teško moći pokretati odstojnik iz najnižeg u viši položaj.
Pri odbacivanju odmeta ostojnik ne stvara teškoće ako je dovoljno čvrst i ne krivi se. Na to utječe i njegov oblik. Dvokraki odstojnici, kojima su krakovi pod oštrim kutom, lakše se krive od onih kojima su krakovi pod kutom od 90 stupnjeva. Lakše se krive i odstojnici kojima su krakovi izrađeni savijanjem jednog od onih izrađenih iz dva komada žice.
Da bi ispravno djelovao, pribor s odstojnikom mora se stalno držati zategnutim. Zato se takav pribor ne može rabiti za ribolov slobodnom strunom. S odstojnikom nema teškoća poslije kontriranja, osim ako se lovi na dnu s puno prepreka. Ima li ih, odstojnik od žice će puno lakše zapeti od običnog priveza. No, ovaj problem se umanjuje pomoću odstojnika kroz koji struna prolazi tako da je mamac zapravo na osnovnoj struni završnjaka dok je uteg vezan posebnom strunom na donji kraj odstojnika. Odstojnici za koje se vezuju predvezi, osnove strune završnjaka i za njih privezi s mamcima mnogo su lošiji jer se pri zapinjanju ulova često gube. 
Kada je mamac direktno na glavnoj struni, najčešće se dogodi se da zakačeni odstojnik iskrivi, deformira i nekako otkači, a da za sve to vrijeme ulov nije ugrožen. Zato je nabolje koristiti dvokrake odstojnike na koje se osnovna struna tako montirati da prolazi kroz gornji pa kroz bočni prste, i tu se veže vrtilicom s kopčom za privez s mamcem. Za srednji prsten odstojnika vezuje se struna s utegom.